destination::unknown


My fall will be for you.
My love will be in you.
If you be the one to cut me,
I will bleed forever

still::loading

Ime: Djordje

Godina: 26+

Lokacija: Šabac

Za&Protiv

  • Volim : Sve sto vole mladi ;)
  • Mrzim : Politicare, sponzoruse, fosilne ostatke istih iz devedesetih
  • Muzika : Nickelback, Evanescence, Negativ, Night Shift... Dok ne zalutam u neku kafanu ;)

Arhiva

PRELISTAVANJE

pon - 06.09.2010

Јесен дође, ја се не ожених...

Не, стварно =))

Одморих лепо од блога две годинице, ал ми ђаво не да мира.

Пффф, за почетак треба блогић мало прекречити. Није да ми се не свиђа како сад изгледа, јбг, мојих руку је (зло)дело, но нисам више загрижен за ову kick ass styling варијанту. Дал' сам то сазрео за ове две године, ил' се само заваравам, углавном нови  look се увелико "кува".

Зашто би се неко иоле нормалан вратио креативном писању после толико времена? (Чуј, "креативном" ахахахахахаахахахахаха) За мене лично је прилично немогуће бити фул тајм (јој, ћирилицо :Х ) блогер у данашње време, једном кад се испадне из ритма, све је теже и теже пронаћи времена, начина и воље да се вратим коренима.

Па који мој сам се враћао онда? Јбг, може ми се. Има да објавим пост кад год ја 'оћу, о чему год 'оћу,  ако 'оћу  =))

А и обећао сам некоме.  Јесте, иза сваког (квази)успешног мушкарца стоји <убацити жељени атрибут>  жена. И звоца.

Но то је прича за неки други пут.

 П.С. Аааааа City magazine променио лого... Не уклапа ми се у нову концепцију. Damn you! Љубичанствена и зелена никако да изађу из моде.

 
Naškrabao unloading - 6. septembar 2010 11:21:58, | 2 komentara
pon - 14.07.2008

Why geeks and nerds are worth it…

 

Замисли да је петак послеподне. Изашла си са посла, мртва уморна као и обично и решила да прославиш са другарицама крај напорне радне недеље. Отишла си у свој омиљени кафић на пићенце, можда неку фенси салатицу, и систематски претражујеш ближу околину у потрази за мало нежности. Или можда тражиш љубав свог живота? Не зна човек док не проба. Кафић је пун и имаш више опција. Да ли ћеш стартовати насмејаног, разбацаног типа који се држи за шанк, вероватно да не би пао и који те је прописно ошацовао чим си ушла? Или ће ти пажњу привући дечкоња који седи у ћошку, у неком свом микрокосмосу, и са стрпљењем зен-будисте чука нешто на лаптопу? Избор је само твој. А ја сам ту само да мало избалансирам однос снага.

Што због несанице, што због алкохола који јој је претходио, што због обећања датог једној мЛого опасној цици са плавим шишкама, а будући да у пола четири ујутру баш и немам паметнија посла, саставих доле наведену листу разлога због којих сматрам да би лепе младе даме, тачније ТИ која ово управо читаш, требало да обрате мало више пажње на наше штреберски настројене суграђане него на самопрокламоване „фрајере“ којих има у свакој биртији широм наше јадне, напаћене, Србије.

Мала дигресија: Брука је да у нашем језику немамо адекватни термин за реч GEEK или NERD. Нешто најближе би било штребер (што такође није наша реч) или залуђеник. Чак сам на државној телевизији видео пар пута да то преводе као КРЕЛАЦ. Чист идиЈотизам. Термини GEEK или чак и ХАКЕР у свом изворном значењу означавају нешто позитивно док се то код нас третира и преводи са изразито негативном конотацијом. No comment.

Ајд' нећу више да тупим, ево вам је листа...  Опрости ми Боже, не знам што чиним.

 

  1. Док ови наши штребери и залуђеници, руку на срце, дефинитивно изгледају ћакнуто (осим пар латентних који су то искључиво у срцу и души) у 9 од 10 случајева њихове намере према теби, драга моја, часне су и поштене. Сећаш се оног баје са лепљивим прстићима који те гута погледом? Запиташ ли се понекад какве су ЊЕГОВЕ намере? Уз то, кад ти штребер ујутру после... а јбг... обећа да ће те назвати, веруј ми то ће и учинити.
  2. Јако су корисни. У овом hi-tech свету где све функционише помоћу  разноразних геЏета, жица и утичница, стварно је суперишка имати дечка који је у стању да гвозденом вољом и чврстом руком укроти твој лаптоп, десктоп, тостер, мобилни телефон, вибр.., овај, музичку линију и било шта друго што се тура у струју.
  3. Штребери су много романтичнији него што се иначе мисли. Ок, истина, њихова дефиниција романтике би могла да подразумева да ће направити шарену Search Engine Friendly Веб страницу оптимизовану за претрагу преко Гуглета на којој ће набројати све разлоге због којих те воле, са линковима ка твојим сличицама, лепим стиховима и сл. Али хеј... Такав поклончић траје дуже од већине других ствари које си икад добила, попут јефтиних букета цвећа и сл, ПЛУС можеш тиме да се хвалиш пред другарицама.
  4. Због чињенице да су занемарени и гурнути на маргину, избор је заиста велики. Волиш високе и мршаве? Пуно је таквих. Можда преферираш нешто ниже са мало више меса на костима? Навалите, девојке, има их за све.
  5. За разлику од неких других, за размишљање користе, пази сад, МОЗАК! И ЈАКО су добри у томе. Come on, како интелигенција може бити лоша ствар? Они спелују без грешке, користе прописно знаке интерпункције, знају разлику између WC шоље и пода, не пишке по дасци и никад је неће оставити подигнуту... Он се никад неће олешити од алкохола са другарима тако да га никад нећеш видети обезнањеног на поду у мору пивских флаша... Добро, није баш да никад... Погреши човек. Можда сам и ја некад тако... ЈАШТА!
  6. Већина штребера прилично добро памти датуме, попут рођендана или годишњица. ПОСЕБНО ако знају да ће те то усрећити. И поново, због чињенице да знају како је бити усамљен, заборављен и занемарен, СИГУРНО ће ти пружати много више пажње него они „фрајери“ који имају „више опција“. Плус, због свог тог времена које су провели без цурица, вероватно негде у чеоном режњу великог мозга имају подужу листу ствари које би волели да раде кад нађу девојчицу.
  7. Секс. Јашта. Секс. Имам приличан број другарица из студентских дана које су биле интимне са штреберима и пуне су речи хвале за њихове... хм... вештине. Шта рећи, техничари су закон. А како другачије би могао на делу да се покаже мушкарац који све време мисли на секс, замишља секс, сања секс... Споји то са оном, код штребера увек присутном, жељом да те усрећи и задовољи и шта добијаш? Употреби машту.

  8. Имају ниске трошкове одржавања кад је храна у питању ;) Већина троши само пице, кифлице са сиром, чоколадице и Пепси или Гуарану. Нема потребе за компликованим ручковима и вечерама, тако да ако ти кување не иде од руке баш најбоље, нема проблема. Умеш да наручиш пицу, зар не?
  9. Већина увече ретко излази сама у кафиће или клубове. Тако да не мораш да бринеш око твога да ли ће твој штреберчић да кидне у клуб да 'вата цице јер искрено, биће сувише заузет чачкајући нешто испод рачунарског стола, питајући се где нестаде онај резервни кабал.
  10. Иако неће хтети баш сваки пут да изађе са тобом, можете лепо као људи да се договорите и трампите. Он ћете извести на стварно фенси вечеру са музиком на увце и све то ако ти одеш са њим у КСТ на маскенбал обучена као Night Elf-ица. Плус, не мораш да бринеш због тога шта је то наумио кад неће да изађе са тако опасном цицом. Када се вратиш кући, вероватно ћеш га наћи како спава на тастатури док програмски код трепће на екрану. То је ОК. Он је навикао на то. Само баци ћебенце преко њега и угаси светло.
  11. Његови другари НИСУ КРЕТЕНИ. Понављам. НИСУ КРЕТЕНИ. Пре ћеш од њих чути: „Вау! Права девојка! И то каква!“ него „Јој, што ти је добра ова нова мала... Ух како меша... Ало, рибо, примакни се мало чичи. Је ли, може мало џиџи-миџи после, а? А? ААА?“ И они су штребери као и он, и у 9 од 10 случајева опходиће се према теби са пуним поштовање, можда потајно и дивити. Тако слатка девојчица је одабрала једног од њих? То би се онда, могло десити и њима! Нада ипак умире последња. Ако желиш да одеш корак даље, довуци неке од оних твојих лењих слободних другарица, направи нешто слатко, отвори картон Гуаране или Пепсија, отпакуј неку од оних друштвених игара које држиш испод кревета и баци се на посао! Ништа не импресионира штребера као девојка која му је равна у његовој омиљеној игрици. Још ако уме да програмира... Ијао, срећи нема краја ;)
  12. Ретко, готово никад су посесивни. Они ти верују, тако можеш да се понашаш природно, да будеш заиста слободна и опуштена кад си у њиховој близини. Волиш да шеташ по кући само у старој, исфлеканој мајици  јер ти је тако удобно? Њима то не смета. Они неће звоцати ако ниси ставила шминку или ако не переш косу баш онолико често колико би требало. И ако набациш пар кила више, НЕЋЕ рећи нипта што би те увредило и натерало да се осећаш као последње ђубре.
  13. И као последњи разлог због којег је овај наш типичан штребер савршен избор: Њему је заиста стало до ТЕБЕ. Он те не воли због твог изгледа (мада је то плус), њега није брига да ли имаш пар кила мање или више, није му стало до тога да ли се кријеш иза три прста шминке или је уопште не користиш... Њему је стало до ТЕБЕ искључиво због ТЕБЕ. А тако нешто траје много много дуже од оног „Ђе си мала? Што чиниш?“. Верујте ми на реч.


 
Naškrabao unloading - 14. jul 2008 23:08:40, | 11 komentara
sub - 15.12.2007

Ni po babu, ni po stricevima

 

Iskreno, za danas sam planirao da vam nažvrljam ponešto o onoj famoznoj „teoriji čopora“ za koju su se neke od mojih dragih koleginica posebno zainteresovale u poslednje vreme, međutim u svetlu jučerašnjih dešavanja moraćemo to da odložimo jer prioriteti su prioriteti.

 

O ukusima definitivno ne treba raspravljati. Da li ste nekad bili u situaciji da vam privuče pažnju neka jako jako slatka devojka na ulici, dok čekate na kasi u Maxi-ju ili dok sedite u prepunom amiteatru i kao pokušavate da skapirate o čemu ćelavi, ćoravi, ćaknuti profa bez prekida priča evo već puna četiri sata? Jel vam se desi nekad da recimo vaša najbolja drugarica, ili neka druga koleginica koja sedi pored vas,  primeti poglede koje razmenjujete sa dotičnom gore navedenom i počne da se krsti i levom i desnom rukom? I tako svaki put... Koliko puta vas je samo zabolela glava dok kasnije sedite sa dotičnom koleginicom na pojilu u Vašem omiljenom kafiću a ona rafalno izbacuje argumente tipa: „Pa ti ne znaš šta je žensko, pa šta ti se na njoj svidelo vidi kakva je sva se iskrivila (a dotična prava ko daska), pa zar treba ja svaki put da ti otvaram oči, vidi kolicne su joj grudi, a tek kolika joj je pozadina, a i leva čarapa joj je malo izbledela, znam joj ujninu sestru od tetke - 100% ludaja, sigurno je i ona takva...“ I tako u nedogled. Ne pomažu ni Vaše molbe, preklinjanja, ni naručivanja kafa & sokića da bi ste joj bar na tren zapušili usta. E pa drage moje koleginice pošto sam stvarno više umoran od objašnjavanja zašto mi se baš TA devojka sviđa a neka druga ne, odlučio sam da skratim sebi muke i sve to vam lepo NACRTAM. I tu svaka dalja priča prestaje.

 

 

Dakle, ovako. U principu, kad posle ozbiljnog razmisljanja, shvatio sam da sve SLOBODNE osobe suprotnog pola (sa udatim polu-udatim & frtalj-udatim ženama ne petljam – bar ne još uvek :PPP ) mogu svrstati u nekih sedam kategorija. Obratite pažnju na sledeći grafikon:

 

 

Kategorije

 

 

ONA – U ovu kategoriju spada jedna, samo jedna i isključivo jedna od svih žena koje će sresti ili ste sreli u svom životu. Ona je jedna, ona je neponovljiva, ona je razlog zbog kojeg ustajete nasmejani svako jutro. Ona je ideal. I kao svaki ideal ona je nedostižna i uvek vam nekako izmiče iz ruku. Sorry, takav je život. Samo najsrećniji i najhrabriji među nama mogu se pohvaliti da se svako jutro bude pored takve osobe.

 

Next best thing – U ovu kategoriju spada obično jedna, mada može i još jedna do dve osobe, zavisno od vaših sklonosti, religije i zakona države u kojoj živite ;) Ovo je devojka koju ćete oženiti. Majka vaše dece. Sigurna laguna, mirna i spokojna ili najgori uragan, zavisno od toga koliko vešto plivate bračnim vodama. Ona ima samo dve mane, tj. stvari po kojima se razlikuje od dotične iz prve kategorije: I) Nema krila (Ali ne dozvolite da vas to spreči da je i dalje javno nazivate svojim anđelom. Doduše, kad tad će ih dobiti pa je tada privatno možete zvati ili anđelom ili guskom, zavisno od toga u šta se pretvorila) i II) Njena familija (popularno: tazbina. Nisu potrebna nikakva objašnjenja. Drage oženjene kolege saosećam sa vama)

 

I tata bi sine – Hehe, ovde spadaju one devojke zbog kojih ostajete još koji minut duže na predavanju sa kojeg jedva čekate da odete, devojka zbog koje ćete izaći iz gradskog prevoza jednu stanicu ranije jer vas je iz nekog razloga zaintrigirala. Devojka zbog koje vas najbolji drug pomalo mrzi jer uvek dobije lakat u rebra kad takva ženska prođe pored vas dok on, mamlaz, i dalje požudno gleda u GeForce 8800+ kroz izlog computer shopa. Devojka koja očigledno ima u sebi nešto što nemaju druge žene ;) Još ako pristojno izgleda... Ijaaaaaao ;))) Devojka koja bi mogla da preskoči stepenik ili dva na lestvici i postane The next best thing ukoliko zadovolji određene kriterijume i naravno ukoliko vi zadovoljite njene.

 

Komšinica Mica – Većinu devojaka svrstavam u ovu kategoriju, kao što se vidi sa grafika. Ove devojke su naša svakodnevica. Srećemo ih svuda, na ulici, u školi, na poslu, na faksu, gradskom prevozu... Prevelik skup da bih ga obradio u jednom pasusu. Dovoljno je reći da je čak i ONA nekad bila u ovom skupu ili možda još uvek čeka da je pronađete.

 

Oh well, šta se može... – Uh, kako objasniti ovu kategoriju. Recimo petak je veče, sedite za šankom u polupraznom kafiću. Nigde žive duše a pogotovo pristojne ženske. A apstinirate od seksa već duuuuuuuuuuže vreme. S obzirom da niste u stanju da ispunite neki cilj koji ste sebi zacrtali, zamenićete ga supstitutom koji je nižeg stepena jer okolnosti su takve da se drugačije ne može. Drugim rečima primetićete one devojke koje dosad nisu bile vaša interesna grupa jer nisu mogle da dođu do izražaja od alfa ženki ili jednostavno nisu uspele da se snađu i adekvatno izdignu sebe iz mora komšinica Mica. I tako... Uz parolu „Žensko je žensko“ prilazite devojci kojoj inače teško da biste prišli i biće što biti mora. Ali uvek ostaje gorak ukus na usnama...

 

Robinson Kruso – E ovu kategoriju je vrlo lako objasniti za razliku od prethodne. Zamislite da ste Robinson Kruso i da ste nasukani 25 godina na pustom ostrvu. Jedno jutro šetate plažom goli ko o’d majke rođeni, jer baš su male šanse da neko naiđe, a i može vam se ;) Kad vidite u susret vam ide ženska koju ne možete očima da gledate jer vam ide i na živce i na onu stvar, koja je dosadna, napadna, prosta ko cepanica i od koje ste i ustvari i pobegli na to ostrvo. Isto gola k’o od majke rođena. I sad imate dve opcije: Da progutate knedlu i  bude što biti mora jer je ona poslednji pripadnik ljudskog roda suprotnog pola ili da jurite Petka po ostrvu sve u nadi da on prvi ne zaskoči vas. Ukoliko opredelite za opciju broj jedan molićete Boga da Petko ne sazna da ste pali na toliko niske grane jer će vas zezati do kraja života.

 

STOP!!! – Ovo neću ni da komentarišem. Svako ima nekog ko je oličenje svega onoga što apsolutno ne želi da vidi niti čuje od osobe suprotnog pola. I da ste vas dvoje poslednji pripadnici ljudskog roda, pustili biste ga da propadne i nestane ako je dotle došlo.

 

Eto. Što se tiče kriterijuma rangiranja za pojedine kategorije srednjeg sloja mogu da vam kažem da 2/3 „bodova“ dajem na intelekt a trećinu na „look“. I to je ono što ove moje drage, blesawe koleginice neće ili ne mogu da shvate!!!!!!!!! A ni to da se njihov rejting menja svakodnevno jer život čine i sve one male sitne stvari a ne samo krupne. Možda će neko reći da sitničarim, ali malo po malo te sitnice, lepi ili ružni gestovi sa vaše i moje strane se sumiraju i na kraju ništa nije tako „sitno“ kao što se možda u početku činilo. I čisto da se zna: jaz između treće i druge kategorije mnogo je veći od jaza između treće i recimo pete!!! Drugim rečima – opomena -> žuti karton -> crveni karton!!! Nažalost, iskustvo me je naučilo da se ljudima ne može verovati i stoga se ne vezujem preterano za narod oko sebe, ali ako vas stvarno cenim, poštujem i volim, MOLIM VAS nemojte da napravite neku glupost i potvrdite ovaj stav. Ne bih da se razocaram i u vas. Toliko ;)

 
Naškrabao unloading - 15. decembar 2007 21:16:09, | 13 komentara
uto - 11.12.2007

Jos jedan od onih dana...

 

Опет сиви облаци на Ваљевом. Понекад ми се чини да се уствари никад и не разилазе, само обиђу круг око Дивчибара и ето их опет. И као што каже Тања, како човек да буде ведар кад напољу пада киша. И опет ми мисли лутају и час посла одлепршају неких 90 км североисточно. И опет све под старом.

 
Да ли сте некад поред себе имали некога ко је имао ту моћ да растера све те сиве облачиће који вам се мотају над главом чим му чујете кораке пред вратима? Знате на шта мислим. Некога у чијим, рецимо кестењастим, окицама бисте могли да се огледате сатима и сатима? Неку особу која може да учини да време стане док јој глава спокојно почива на вашем рамену а ви јој лагано мрсите косу, загледани у небо препуно звезда питајући се коју да јој скинете, јер она што трепери лево, поред Велике Мечке не сија довољно јако, она десно горе је сувише мала, она трећа ниско над хоризонтом... уопште није звезда него руски сателит ;))) Ма скинућете их све, заслужује она и више. Да ли сте некад поред себе имали особу поред које сте се осећали спокојно као брод у сигурној луци, беба у мајчином наручју, бубрег у лоју? ;)))) Да ли сте у том тренутку имали осећај да ваш живот коначно има неку сврху – да дате све од себе да усрећите тог малог плавог анђела који вам шета по мислима и у сну и на јави?

 
И само још једно питање: Да ли сте ипак били довољно луди, неразумни, уображени, окрутни или шта већ - и дозволили да вам нешто тако.... савршено .... исклизне из руку?

 
Naškrabao unloading - 11. decembar 2007 18:05:15, | 18 komentara
sre - 05.12.2007

I walk alone

Zeleo bih da vam procitam nesto:

Svoju snagu prepoznaces po tome
koliko si u stanju
da izdrzis samocu.

Dzinovske zvezde samuju
na ivicama svemira.
Sitne i zbujene
sabijaju se u galaksijama.

Seme sekvoja bira cistine
sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlaci se u prasume.

Orao nikada nije imao potrebu
da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaces po tome
koliko si u stanju
da prebrodis trenutak,
jer trenutak je tezi i strasniji
i duzi od vremena i vecnosti.

Sedim sam, u mraku, zagledan u pun mesec nad Valjevom. Pokusavam da se setim sta sam radio sinoc. A da, sedeo sam sam u mraku zagledan u  frtalj pun mesec nad Valjevom ;) Pravi trenutak za jednu kriticki nastrojenu psihoanalizu.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, braco i sestre - I walk alone. Dozvolite da se ispravim: I have always walked alone. My shadow is the only thing that walks beside me. Ne mogu da izdrzim a da se ne zapitam zasto. Ustvari, umoran sam od postavljanja tog pitanja. Ne smeta meni sto veci deo dana provodim sam, u cetiri zida, sam u nepoznatom gradu, bez pravih prijatelja (cast jednom izuzetku, prepoznace se sama). Uzasava me sama pomisao na to da sam se toliko navikao na samocu da je postala deo mog identiteta evo vec duzi niz godina. Mozda bi uzroke trebalo traziti u cinjenici da se nikad ne zadrzim na nekom mestu dovoljno da bih "pustio korene".  Metkovic, Bogatic, Sabac,  Beograd, Krusevac, Valjevo... Ko zna gde ce me nedokucivi putevi sudbine dalje odvesti. Mozda Novi Sad sledece godine? Bilo bi lepo.

I svo to seljakanje sirom lepe nase Srbije imalo je za posledicu da se distanciram od ljudi i da neke stvari, pa cak i smrt bliznjih, znam odvratno je, shvatam i prihvatam potpuno prirodno. Jednostavno otupeo sam. Hvala Bogu, s vremena na vreme naidje poneka cica koja rastera ove sive oblacice koji su mi se nadvili nad tintarom. I odmah nestanu svi razlozi da se zalim na ovozemaljski zivot ;) No dobro, sutra je novi dan, duboko cu udahnuti i zakoraciti u nepoznato. Bas me zanima ko ce koga da zezne sutra, zivot mene ili ja njega. Ne bih se kladio na sebe =)

 
Naškrabao unloading - 5. decembar 2007 13:53:00, | 11 komentara
Упозорење: Садржај овог сајта може изазвати хронично заглупљивање код неких људи ;)
Created by Loading...